Apneja u spavanju

Nazad

Do skora se smatralo da hrkanje predstavlja zanemarljiv zdravstveni problem. Međutim, u poslednje četri decenije, nakon intenzivnog proučavanja, došlo se do zaključka da hrkanje može biti jedan od glavnih simptoma koji može da ukaže na mnogo ozbiljniji problem - apneju u spavanju. 

Činjenice o apneji i hrkanju

Ovaj česti poremećaj spavanja podrazumeva periodične zastoje u disanju tokom sna, koji mogu biti opstruktivnog ili centralnog tipa. Kod opstruktivne apneje dolazi do mlitavosti i kolapsa mekih tkiva gornjih disajnih puteva čime je sprečen prolazak vazduha. Smatra se da je poremećaj klinički značajan ako se u toku noći javi više od 5 ovakvih zastoja na sat spavanja, i ako oni pojedinačno traju duže od 10 sekundi. Apneja opstruktivnog tipa je znatno češća (devet od deset svih slučajeva apneje je posledica opstrukcije gornjih disajnih puteva). Procena je da između 2 i 4 procenata stanovništva pati od ovog poremećaja (oko 300 000 ljudi u zemlji veličine naše), pri čemu su u više od 65% slučajeva u pitanju muškarci. Značajan broj slučajeva apneje se otkriva i kod dece.

Kako se dijagnostikuje apneja?

Klinički pregled je neophodan ali često ne i dovoljan da bi se utvrdila ozbiljnost poremećaja. Zbog toga je po pravilu neophodno napraviti merenje funkcije disanja u toku spavanja pomoću specijalizovanih aparata (tzv. polisomnografija).

Apnea

Posledice apneje

Najznačajnije posledice su vezane za povećanu dnevnu pospanost i kardio-vaskularne poremećaje. Prekomerna dnevna pospanost i umor su, pored hrkanja, uočljivi i lako se prepoznaju. Osobe koje boluju od apneje u spavanju se često žale da se osećaju neispavano i posle dugog spavanja. Najčešći kardiovaskularni poremećaji su:


• infarkt miokarda
• srčana slabost
• cerebro-vaskularni poremećaji
• srčane aritmije
• povišen krvni pritisak
• plućna hipertenzija
• zadebljanje leve komore srca
• iznenadna smrt

Kako se leči apneja?

Najefikasniji vid lečenja apneje je CPAP (kontinuirani pozitivni vazdušni pritisak). U raznim varijantama, postoje i aparati (autoCPAP, BiPAP) koji isporučuju vazduh pod varijabilnim pritiskom, čime prvenstveno olakšavaju proces izdisanja vazduha. Ostale metode lečenja uključuju upotrebu posebnih viličnih proteza, hirurške intervencije, bihevioralne intervencije i upotrebu lekova.

Da li imate apneju?

Osećam se pospano ili umorno i posle dužeg spavanja
Pospan sam dok vozim 
Često imam glavobolje 
Često se budim nadraženog grla 
Rečeno mi je da glasno hrčem 
Rečeno mi je da moje disanje periodično utihne u toku spavanja 
Dešava se da se u toku noći budim uz gušenje ili kratkog daha 
Imam česte noćne more 
Imam probleme sa kontrolom mokrenja 
Imam neobjašnjivo visok krvni pritisak

UKOLIKO STE ODGOVORILI POTVRDNO NA TRI ILI VIŠE PITANJA, POSTOJI VELIKA VEROVATNOĆA DA PATITE OD APNEJE U SPAVANJU. PREPORUČUJEMO VAM DA SE ŠTO PRE OBRATITE STRUČNJAKU ZA POREMEĆAJE SPAVANJA KOJI ĆE, POSLE ODGOVARAJUĆIH TESTOVA, PREDUZETI NEOPHODNO LEČENJE.

MEDIGROUP DOM ZDRAVLJA DR RISTIĆ, PARISKE KOMUNE 26,  011 2693 287